Antioksidansi kao savršeni čuvari zdravlja

Znate li da se svakodnevno u vašem organizmu dešavaju neprekidna oštećenja molekula u ćelijama kao i njihova regenerisanja?

17/09/2018

Neki od najosnovnijih metaboličkih procesa, poput disanja, trošenja masti, enzimskih reakcija, ili aktivnosti belih krvnih zrnaca izazvanih padom imuniteta, dovode do stvaranja slobodnih radikala. Smatra se da jedan deo kiseonika koje naš organizam dnevno troši nije iskorišćen na pravi način (2,8%), zbog čega svaku ćeliju u telu napadne čak i do milion slobodnih radikala.

Šta su, zapravo, slobodni radikali?

To su nestabilni molekuli (joni velike reaktivnosti) koji u organizmu stvaraju hemijske reakcije sa proteinima, ugljenim hidratima, lipidima, molekulima DNK, pri čemu dovode do najrazličitijih poremećaja. Svaka ćelija u organizmu se sastoji od molekula, svaki molekul od atoma, a atomi su povezani hemijskim vezama. Hemijske veze se stvaraju međusobnim spajanjem elektrona. Usled pucanja ovih veza (zbog najrazličitijih faktora: zagađenja, pada imuniteta, pušenja, izloženosti UV zračenju, metaboličkih procesa...), pucaju i elektroni, koji tada ostaju nespareni. Upravo tako nastaju slobodni radikali – kada neki molekul ostane samo sa jednim elektronom bez svog para.

Ovakvi molekuli su veoma reaktivni i svaki nesparen elektron teži da se spari sa drugim elektronom, kako bi se neutralisao. Tako oni bukvalno otimaju elektron na koji prvi naiđu. Kada se desi da nekom stabilnom molekulu oduzmu jedan elektron, onda nastaje novi slobodni radikal, pošto sada taj molekul ostaje samo sa jednim nesparenim elektronom. Na ovaj način se pokreće lančana rekacija koja izaziva oštećenja molekula, ćelija, tkiva...

Postavlja se pitanje – ako su slobodni radikali produkt najnormalnijih metaboličkih procesa, povećanih fizičkih napora, stresa, pada imuniteta, aerozagađenja, loše ishrane – kako se organizam brani od njih na dnevnom nivou?

Organizam slobodne radikale, srećom, kontroliše antioksidansima. Za njih ste sigurno čuli, pošto se u poslednje vreme sve više otkriva njihova vrednost i značaj za ljudsko zdravlje i uopšte kvalitetan život.

Šta su to antioksidansi i zašto su bitni?

U pitanju su molekuli koji mogu da spreče oksidaciju drugih molekula. Oni onemogućavaju lančane reakcije u kojima dolazi do oštećenja drugih molekula u ćelijama. To postižu na veoma zanimljiv i jednostavan način – sami se oksidišu. Naime, slobodnom radikalu daju jedan ili više elektrona, što dovodi do stabilizacije i sprečavanja potencijalnog oksidativnog stresa, koji je glavni uzročnik ćelijskih oštećenja.

Potrebno je napomenuti da je stvaranje slobodnih radikala najprirodniji mogući proces u našem telu i da sam po sebi ne predstavlja problem, sve dok se slobodni radikali i prirodno neutrališu. Međutim, do problema dolazi u onom momentu kada počnu da se stvaraju previše brzo, odnosno kada organizam jednostavno ne može da postigne da ih neutrališe. Tada propadaju ćelije i nastaje bolest.

Uloga antioksidanasa u organizmu:

  • Ne dopuštaju nastanak novih slobodnih radikala
  • Neutrališu već nastale slobodne radikale
  • Regenerišu oštećene ćelije od strane slobodnih radikala

Svojim delovanjem utiču na kompletno zdravstveno stanje organizma: usporavaju starenje, snižavaju holesterol, štite srce i krvne sudove, preveniraju nastanak tumora, štite kožu od UV zračenja, umanjuju rizik od arteroskleroze, moždanog udara, pomažu telu da se oslobodi toksina, sprečavaju oštećenja očnih struktura i procesa odumiranja makule. Takođe, štite pluća od astme i bronhitisa, preuzimaju deo posla od imunog sistema tako što pomažu organizmu da se što lakše izbori sa bakterijama i virusima.

Gde se nalaze antioksidansi i kako organizam opskrbiti njima?

Antioksidnasi mogu biti: vitamini, minerali, enzimi, flavonoidi, karotenoidi, slične supstance enzimima, biljni ekstrakti, biljni pigmenti iz voća i povrća, itd.

Najvažniji vitamini-antioksidansi su: prirodni vitamin E, vitamin A i vitamin C. Ovde treba pomenuti i vitamin B6 i vitamin B12, koji nisu antioksidansi, ali deluju u zajednici sa njima. Recimo, povećane količine folne kiseline iziskuju i veći unos vitamina B12.

Prirodni vitamin E - najvažniji antioksidans

Veoma je bitan pošto štiti ćelijske membrane, sprečava promenu holesterola kao i drugih lipida (masti), jača imunitet kod starijih osoba, usporava proces starenja, štiti kožu, prevenira i usporava razvoj Alchajmerove bolesti, smanjuje rizik od nekih kancera, katarakte i drugih hroničnih bolesti. Takođe, pozitivno utiče na celokupan kardiovaskularni sistem, nervni sistem, kao i na jetru i bubrege.

Vitamin E je poznat još i pod nazivom tokoferol. Reč vodi poreklo iz starogrčakog jezika i kada bi se prevela na srpski, doslovno bi značila “onaj koji prinosi potomstvo”. To znači da je takođe izuzetno bitan i za normalno funkcionisanje reproduktivnih organa, kako kod muškaraca, tako i kod žena.

Ono što posebno treba istaći jeste činjenica da naš organizam nije u mogućnosti da sam proizvede ovaj veoma važan vitamin. Zato ga treba unositi putem hrane, suplemenata, ili preko kože u vidu krema i losiona. Najbolji izvori vitamina E nalaze se u: bademu, semenu suncokreta, paradajzu, spanaću, avokadu, batatu, kao i u biljnim uljima (šafranike, pšeničnih klica, kukuruznih klica, u ulju suncokreta).

Vitamin A i vitamin C zaduženi su za dobar vid, prevenciju nekih vrsta kancera, katarakte, ali za regenerisanje vitamina E (ovu ulogu ima vitamin C), za zdravlje kože, reproduktivnih organa kod žena, probavnog trakta…

Putem hrane vitamin A se može uneti u organizam preko mleka, putera, jaja, ribljeg jetrenog ulja, žutog povrća, šargarepe, batata, dinje, bundeve (duleka), spanaća, maslačka, prokelja, deteline lucerke, kupusa, peršuna, breskve, kajsije, šljive, i dr.

Što se tiče vitamina C, uzimanje svežeg voća i povrća će u optimalnim dozama obezbediti njegove neophodne količine.

Kompleks karotenoida je važan, pre svega, za dobar vid (prevenira kataraktu i makularnu degeneraciju), kao i za smanjenje rizika od dobijanja raka prostate. Nalaze se u žutom, narandžastom, crvenom voću i povrću, tamnozelenom lisnatom povrću, itd.

Koenzim Q10(ubihinon) treba istaći kao važan antioksidans za mitohondrije. Svoj učinak postiže kada se kombinuje sa vitaminom E (tokoferolom). Bitan je za pravilan rad srca, a odlična je preventiva Alchajmerove i Parkinsonove bolesti. Stvara se u organizmu, a rastvara u lipidima, odnosno mastima.

Najviše koenzima Q10 sadrži crveno meso, ali velike koncentracije su zastupljene i u ribi, kao što su skuša, losos i sardina. Odlični izvori su i biljna ulja – od koštica grožđa, sojino, susamovo, zatim kikiriki, lešnik, sojino zrno, pistaći. S obzirom da se putem hrane ubihinon unosi u skromnim količinama, najbolji vid nadoknade su suplementi i dodaci ishrani.

Nosioci antioksidansnih svojstava su i neki minerali, poput selena, cinka, bakra i mangana. Oni predstavljaju važne komponenete antioksidacionih enzima i zajedno sa njima jačaju imuni sistem (selen), umanjuju potencijalne pojave kancera raznih organa (selen, cink) i potpomažu neurološke funkcije (bakar), smanjujući time mogućnost nastanka, recimo, Alchajmerove bolesti (mangan).

Selen se nalazi u plodovima mora, belom i crnom luku, integralnom pirinču, paradajzu. Cink u organizam unosimo ako konzumiramo meso, morske plodove, semenke bundeve (golicu), jaja. Bakrom su bogate žitarice, orašasti plodovi, voće i povrće, crna čokolada, jaja, začini. Što se tiče mangana, visoke koncentracije su prisutne u mesu, plodovima mora, leguminozama, žumancu, celim zrnima, mekinjama, orasima, bananama, zelenom lisnatom povrću, ananasu, ribizlama, kakaou, grašku…

Zašto je bitno da hrana koju jedete bude prirodna, odnosno organskog porekla?

Činjenica je da, uprkos, svim naporima i volji da se pravilno hranite i da što više unosite voća, povrća, žitarica, biljnih ulja, ribe, postoji mogućnost da, ipak, ne opskrbljujete organizam adekvatnom količinom antioksidanasa.

Zbog čega je to tako?

Iz jednostavnog razloga što se najveća i najdelotvornija koncentracija antioksidansa i hranjivih nutrijenata nalazi u hrani koja je prirodna, odnosno gajena na organski način. Međutim, koliko ljudi je danas u mogućnosti da kaže da svaki dan konzumira upravo ovu vrstu hrane? Ili da stopostotno tvrdi da baš takvu hranu jede?

Najveći problem današnje proizvodnje hrane se nalazi u zemljištu koje je osiromašeno mineralnim i hranjivim materijama, neophodnim za pravilan rast i razvoj biljaka. Obrađivanje istih površina iz godine u godinu, nekontrolisano zagađivanje tla pesticidima i opasnim hemikalijama, dovelo je do toga da je hrana današnjice veoma siromašna mineralima kao što su selen, cink, bakar, mangan, magnezijum.

Jedini način putem kojeg možemo sopstveno telo “nahraniti” ovim važnim prirodnim jedinjenjima jeste konzumiranje organske hrane. Međutim, ako nismo u situaciji (bilo finansijskoj ili vremenskoj) da stalno “tragamo” za proverenim i sertifikovanim proizvodima, ne preostaje nam ništa drugo osim da se povremeno okrenemo i prirodnim suplementima, odnosno dodacima u ishrani.

Ako ste skeptik kada su u pitanju dodaci ove vrste, potrebno je samo da proverite o kakvim se suplemetima radi. Birajte samo prirodne formulacije, bez aditiva i, budite sigurni, ne možete nikako pogrešiti.

Samo uz pravilnu, organsku ishranu i prirodne dodatke pružićete svom organizmu najbolje – optimalnu dozu antioksidanasa koji će vas nagraditi onim najvrednijim. A to je zdravlje.