Ko čika Brojsov sok pije, on bolestan nikad nije

Prirodan način lečenja uz sok od mešavine organskog povrća

07/11/2018

Verovatno ste čuli, nekad negde, za čuvenog lekara Brojsa, austrijskog naturopatu i njegovu čuvenu totalnu terapiju gladovanjem?

 

Međutim, ako vam ovo i nije baš previše poznata tema, nema veze, ne brinite. Zato ste za lekovito dejstvo soka od cvekle sigurno čuli, zar ne? Zašto su Rudolf Brojs i sok od cvekle važni a, pri tom, i povezani?

Austrijski lekar je živeo i radio u dvadesetom veku (1899-1990) i zalagao se za prirodan način lečenja, odnosno putem biljaka i čajeva od trava. Napisao je i čuvenu knjigu “Rak, leukemija i druge prividno neizlečive bolesti” u kojoj je pisao o značaju i moći njegove dijete na izuzetno teška zdravstvena stanja. Smatrao je da bi bolesnici koji se izlažu ovakvom načinu lečenja, trebalo da gladuju 42 dana, pri tome pijući samo sok od mešavine organskog povrća (koji je on sam načinio) i čajeve pripremljene prema posebnoj recepturi (u zavisnosti od toga koji je organ oboleo).

 

Koktel povrća – jedinstvena petorka

Cvekla u ovom napitku dominira (55%), a u nešto manjoj količini su još šargarepa (20%), celer (20%), rotkva (2%) i sirovi krompir (3%), koji se preporučuje za lečenje kada je u pitanju tumor jetre.

 

Zašto baš cvekla, šargarepa, celer, rotkva i krompir?

Cvekla (Beta vulgaris) je poslednjih godina postala jedna od omiljenih biljaka za prirodno jačanje imuniteta. Da budemo precizniji, soku od cvekle pripada ovo posebno mesto. Naime, od minerala sadrži gotovo sve: kalcijum, kalijum, natrijum, fosfor, magnezijum, gvožđe, fluor, mangan, bakar, jod, sumpor, litijum, stroncijum, brom... Što se tiče vitamina, tu prevashodno treba istaći vitamin B12, koji je više nego redak u namirnicama biljnog porekla. Takođe, ne treba izostaviti ni vitamine A, B1, B2 i C.

Svi se sećamo one čuvene rečenice još iz detinjstva: “Jedi cveklu, puna je gvožđa!” Iako nam to tada možda baš nije bilo najjasnije šta znači i zašto je to gvožđe toliko važno, vremenom smo uvideli svu posebnost i nutritivnu vrednost ovog ljubičastog povrća, čija boja potiče od antocijana, pigmenta plavo-crvene boje, koji utiče na obnavljanje krvi.

Mnogo je pozitivnih svojstava cvekle, kao i njenog soka:

  • Treba naglasiti da je najbolje iskoristiva u svežem obliku, kao salata i kada se od termički neobrađenog, sirovog korena cedi sok;
  • Pošto je bogata jodom, savršen je prirodni medikament za prevenciju arteroskleroze i procesa starenja;
  • Sadrži pigment betacian, antioksidant, koji utiče na detoksikaciju jetre, kao i aminokiselinu betain, koja prevenira srčane bolesti, poboljšava tonus mišića, a utiče na gubitak masti;
  • Jedan od ključnih sastojaka cvekle, nitrat, koji je inače prisutan i u zelenom lisnatom povrću, takođe je zaslužan za regulisanje krvnog pritiska;
  • Zbog diuretskih osobina, cvekla se preporučuje svim osobama koje pate od gihta i reume, upravo zbog povišene mokraćne kiseline u krvi.

 

Danas se cvekla najčešće i najviše koristi, sigurno dobrim delom zahvaljujući naporima Rudolfa Brojsa, za lečenje najtežih bolesti, kao što su tumori i leukemija, ali i za lečenje posledica zračenja.


Šargarepa (Daucus carota) je izuzetno povrće jer predstavlja jednu od osnovnih namirnica za detoksikaciju tela, pošto se antioksidans beta-karoten kojim obiluje, u telu pretvara u vitamin A. Malobrojni znaju da se šargarepa koristila u ishrani još pre 2000 godina, a tada nije bila ni nalik današnjoj, narandžastoj. Imala je izdužen oblik, tačnije bila je veoma duga i tanka, ljubičaste ili žute boje. Današnji izgled i boju je počela da dobija tek u sedamnaestom veku. Narandžasta boja potiče od karotena. Međutim, u zavisnosti od toga kako se šargarepa obrađuje, on je iskoristiv u većoj ili manjoj meri. Naime, ako se konzumira sirova kao grickalica, biće iskorišteno samo dva odsto karotena. Ako se, pak, dinsta ili kuva, ovaj procenat se povećava na 18, a u sirovoj i izrendanoj šargarepi, iskoristivost karotena se penje na čak neverovatnih 82 posto. Karoten ima veoma pozitivan učinak na suvu kožu i kosu, kao i na lomljive i krte nokte.

Mnogo je blagodeti šargarepe na ljudski organizam:

  • Blagotvorna je kada je rad jetre u pitanju;
  • Sprečava proliv kod beba i dece, a kaša od šargarepe odlično deluje protiv zatvora;
  • Posebno se preporučuje u ishrani mladih, dece, ali i rekonvalescenata, starijih osoba i trudnica. Kod dece podstiče fizički razvoj, utiče na čvrstinu kostiju i izuzetna je kao borac protiv infekcija;
  • Kada je sok od šargarepe posredi, on ima nekoliko sjajnih svojstava: eliminiše višak kiseline u želucu, pozitivno deluje kod bolesti kao što su osteohondroza i poliartritis (izazvane poremećajem razmene minerala u organizmu), a u usnoj duplji ubija bakterije (zato sok treba neko vreme zadržati u ustima pre gutanja).

 

Šargarepa je bogata vitaminima B grupe (B1, B2, B5, B6), gde pripada i vitamin PP, koji je jedan od dva oblika vitamina B3, zatim vitaminom D, E i H. Kada su minerali u pitanju, ima ih u izobilju: kalijum, kalcijum, jod, cink, kobalt, kao i pektine (oko 11 mg) i eterična ulja.

Celer (Apium graveolens) je izuzetno povrće kod kojeg su i koren i listovi ne samo iskoristivi, već i izuzetno bogati vitaminima (C, A, K), mineralima (kalijum, fosfor, natrijum, kalcijum, magnezijum) i eteričnim uljima. U 100g korena nalazi se čak 320mg magnezijuma i 16mcg folata. Supstanca kumarin je takođe bitan nutrijent celera, jer sprečava delovanja slobodnih radikala, a podstiče odbrambene moći organizma.

Neke od najvažnijih pozitivnih svojstava celera su:

  • Poboljšava krvnu sliku, cirkulaciju, apetit, reguliše varenje, jača nerve i mozak, kožu, kosu, oči i jetru čini zdravima;
  • Takođe, odličan je lek za astmu, promuklost, reumu, giht, urinarne infekcije, bubrege;
  • Veoma je bitna namirnica za zaustavljanje umnožavanja ćelija raka.

Rotkva (Raphanus sativus) je izrazito zdravo povrće koje se najčešće konzumira kao salata, u svežem obliku. Pomešana sa jabukom, maslinom ili kiselim krastavcem, pružiće nesvakidašnju aromu, ali i lekovite sastojke kojih ima u izobilju. Postoji crna rotkva koja je karakteristična za naše podneblje, i bela, tipična za kulturu Istoka. Obe su odlični izvori proteina, ugljenih hidrata, masti i celuloze. Crna rotkva obiluje kalijumom, kalcijumom, fosforom, natrijumom i gvožđem. Njen sok podstiče rad žuči, razlaže eventualne kamenčiće i čini je prohodnijom.

Bela rotkva je zanimljiva zbog izuzetne moći da čisti telo:

  • Snižava holesterol i trigeliceride;
  • Topi pesak i kamenje u bubregu;
  • Olakšava varenje masne hrane;
  • Stimuliše rad žuči, smiruje kašalj i bronhitis.

Sadrži provitamin A, vitamine iz B grupe i C vitamin. Ova rotkva vrši detoksikaciju tela i topi masne naslage duboko u telu.

Kada se konzumira sok od rotkve, šargarepe i cvekle, čisti se krv i kompletan organizam.

Krompir (Solanum tuberosum) je u našim krajevima počeo da se koristi tek početkom devetnaestog veka, zahvaljujući Dositeju Obradoviću, i do danas je, slobodno se može reći, postao jedna od najomiljenijih namirnica. Krompir u svom sastavu ima čak 22 minerala, među kojima dominira kalijum. On je važan za pravilan rad mišića i srca, smanjenje kiselosti organizma i deluje kao diuretik. Pored kalijuma, treba navesti i prisutnost gvožđa, magnezijuma, kalcijuma, fosfora, bakra, mangana, cinka i molibdena. Od vitamina su prisutni vitamin C i vitamini iz B grupe, zatim vitamin A i vitamin F (bitan za zdravlje kože).

Krompir poseduje niz blagotvornih efekata na ljudsko zdravlje:

  • Utiče na opšte zdravlje i dobru kondiciju;
  • Snižava krvni pritisak (zbog molekula kukoamina kojih ima više u kuvanom nego u pečenom krompiru);
  • Odličan je za reumu, akutni artritis, pomaže kod upale pluća, akutnog bronhitisa, glavobolje i povišene temperature;
  • Kao obloga kod opekotina – prevenira izbijanje plikova;
  • Otklanja mučninu u trudnoći (kada se žvaće sirov);
  • Narendan u kombinaciji sa rendanom jabukomčisti organizam.

Nakon svega navedenog, nije čudno zašto je Rudolf Brojs odabrao ovaj fantastičan “kvintet povrća” za spravljanje prirodnog soka koji pomaže u lečenju brojnih bolesti. Navodno je do 1980. godine njegova terapija gladovanjem uspešno izlečila preko 40.000 pacijenata koji su bolovali od najtežih bolesti.

Brojsov sok od povrća u sastavu još ima mlečno-kiselu surutku, a osim nje ne sadrži nikakve dodatke niti konzervanse, čak ni so. Posebno se preporučuje kao preventiva raznim bolestima, kao svakodnevni “eliksir” zdravlja, riznica vitamina, minerala i antioksidanasa u periodu postova i tokom dijeta.

Biottin sok pravljen prema recepturi Rudolfa Brojsa je nezamenjiv koktel u svakodnevnoj ishrani svima koji vode računa o svom zdravlju. S obzirom da se pokazao kao izuzetan za lečenje teških bolesti, ovaj sok se punim pravom može nazvati lekom. On je dokaz koliko je priroda moćna i koliko nam može pomoći, samo ako joj se prepustimo uz puno vere, ljubavi i poštovanja.

 

Doktor pomaže, priroda leči