Danas živimo u brzom svetu, prezasićenom svim i svačim, gde se sve radi u hodu, pa čak i jede. Dosta toga se preporučuje jer je “zdravo” i “leči neizlečivo”, te samim tim postaje mamac mnogima koji ne znaju odakle da krenu u tom haosu. Kako razlučiti šta je uistinu zdravo i neophodno našem telu, a šta mu šteti?

Blog o zdravoj ishrani nastaje kao jedna vrsta odgovora na ova pitanja i sumnje, a sa druge strane blog je prirodan rezultat posla kojim se bavimo već deset godina. Želimo da pružimo sigurnosni kutak svima koji su željni informacija, saveta, koji se ne plaše različitosti, autentičnosti, a teže životu u skladu sa prirodom. Hrana je naš lek i mi smo ono što jedemo. Toliko puta citirano, napisano i izrečeno, a i dalje aktuelno i apsolutno istinito. Jer prave vrednosti nikada ne zastarevaju i žive večno.

Da li ste se kao dete ikada zapitali kog je kvaliteta hrana koju jedete i da li su vam roditelji govorili o genetski modifikovanoj hrani, pesticidima, herbicidima, toksičnim materijama i savetovali vam šta jesti a šta ne?

Ako ste bili dete pre neke tri ili četiri decenije, odgovor na ova pitanja je zasigurno negativan. Najverovatnije ste svakodnevno konzumirali voće i povrće sa sela, uzgajano u dedinoj i bakinoj bašti i voćnjaku, koji su imali i svoja jaja, meso, mleko... Danas, ako se prisetite ukusa onih modrih šljiva, tek ubranih sa grane, ili svežeg, tek skuvanog mleka, čini vam se da nikada ništa lepše niste jeli. Ili barem niste odavno. Međutim, većina ljudi danas, nažalost, nije u mogućnosti da svakoga dana zna šta jede. Osim ako svesno nisu izabrali da znaju.

Možda ste te sreće da imate svoju zemlju, domaće životinje, i da sami sebe i svoju porodicu hranite – zdravo i u skladu sa prirodom. Ili imate prijatelje i rođake koji žive na selu i snabdevaju vas proverenom, organskom hranom.

Verovatno mislite da su ljudi oduvek bili zaokupljeni mišlju šta će, kada i koliko da pojedu? Da su razmišljali o određenoj hrani kao zdravoj, prepunoj hranjivih materija i energije koja će im dati snagu za predstojeći dan?

Tačno je da su ljudi imali određene “favorite” u hrani, pored mesa, koja ih je provereno činila sitima i izdržljivima. Poznato je da su čia semenke svakodnevno koristili još Maje i Asteci, jer su im davale dragocenu energiju i činile ih jakima za dnevne napore. Slično je i sa guaranom, koju domoroci nazivaju i eliksirom dugog života.

Međutim, što se tiče nauke, tek početkom dvadesetog veka su otkriveni vitamini, potom proteini, ugljeni hidrati, minerali… Uprkos tome, lekari su sve do šezdesetih godina prošlog veka pacijente uveravali da hrana veoma malo utiče na njihovo zdravstveno stanje. Naravno, kako su se određene stvari otkrivale i detaljnije istraživale, postajalo je sve jasnije da je ishrana jedan od najvažnijih činilaca ljudskog zdravlja. Antioksidansi su, na primer, skorije otkriće, a zahvaljujući njima smo u mogućnosti da na pravi način shvatimo kako možemo da usporimo proces starenja organizma i umanjimo negativne posledice slobodnih radikala.

U jednom periodu je smatrano ispravnim da hrana treba da se prerađuje, radi poboljšanja ukusa i lakšeg konzumiranja. Međutim, kada se došlo do otkrića da pojedine namirnice ovako gube najveći deo pozitivnih svojstava, a ponekada čak postaju i štetne, zaključeno je da bi hrana trebalo da bude što prirodnija i bliža svom izvornom stanju. Jer je tako najzdravija i najhranjivija.

Početkom dvadesetprvog veka su revitalizovane određene namirnice biljnog porekla koje su dugo bile zapostavljene, dok su pojedine predstavljene kao potpuno nove, neverovatno moćne, iako su mnogim narodima i plemenima bile poznate već nekoliko hiljada godina unazad. Danas su one svrstane u rang “superhrane,” pošto su brojna medicinska i naučna istraživanja potvrdila njihovu lekovitost i značaj u ljudskoj ishrani.

Da biste se osećali dobro i energično u svojoj koži, neophodno je najpre da otkrijete koje vrste namirnica vam prijaju i koja količina hrane vam treba. Jer, nismo svi iste konstitucije, istih aktivnosti, mogućnosti ili zdravstevnog stanja da bismo svi jeli isto. Spoznavši to, najvažnije je potom da ona bude raznovrsna i zdrava. Šta znači “zdrava hrana”? To je prirodna, organska hrana, koja omogućava fiziološki i psihološki balans organizma, kao i optimalnu otpornost na stres, infekcije i bolesti. Ona ne sadrži veštačke sintetizovane materije i pesticide. Nutritivno je hranjivija i zdravija u odnosu na konvencionalnu hranu. Brojna istraživanja su pokazala da organske namirnice imaju viši nivo kalijuma, gvožđa, magnezijuma, fosfora i vitamina C.

“Sreća zavisi od nas samih”, rekao je još Aristotel. Ko svesno izabere da bude srećan, uživaće u mnoštvu sitnica i krupnica koje ga ispunjavaju, motivišu i daju snagu. Svaki dan obradujte svoja čula nečim lepim. A za čulo ukusa, neka vam zdrava, prirodna i organska hrana bude prvi i najbolji izbor!