Menopauza je period kada se smanjuje funkcija ženskih polnih organa, jajnici prestaju da proizvode jajne ćelije i samim tim se smanjuje proizvodnja estrogena i progesterona u organizmu
Hormoni služe kao glasnici između ćelija, te smanjivanjem količine određenog hormona dolazi do novog oblika telesne komunikacije. Telu je potrebno vreme da se adaptira na ove promene i taj proces prilagođavanja često može prouzrokovati neprijatne reakcije i simptome, koji ovu tranziciju dodatno otežavaju.
Simptomi menopauze
Prvi simptom sa kojima se gotovo 90% žena suočava jeste umor, iscrpljenost, a zatim i poremećaj spavanja, odnosno nesanica. Nesanici doprinose toplotni talasi, valunzi, koje veliki broj žena oseća, pogotovo noću, kao vid reakcije tela na uspostavljanje novog balansa organizma.
Žene u menopauzi često osećaju i psihološke promene i tegobe, kao što je stanje depresije i anksioznosti. Ovo nije samo klinički izazovno vreme već i društveno. Ovaj period jeste klasifikovan u kulturi kao novo životno poglavlje. Suočavanje sa njim može izazivati nelagodnost i uznemirenost. Uz smanjeni nivo hormona često se smanjuje libido, kao i proizvodnja vaginalnog sekreta, te dolazi do sušenja vaginalnih zidova, što može izazvati iritaciju i bol pri seksualnim odnosima.
Svi simptomi menopauze su međusobno povezani i jedan drugog podražavaju. Neke žene se odlučuju za terapiju lekovima, ali problem sa unošenjem lekova i hormonske terapije jeste taj što dok tretiramo jedan problem lekom, taj isti lek može prouzrokovati drugi problem u organizmu i time intenzivirati druge simptome menopauze. Na primer, terapija za nesanicu može pojačati osećaj depresivnosti, dok antidepresivi mogu prouzrokovati još manju želju za seksom i još slabije lučenje sekreta u vagini.
Prirodno rešenje
Jedini način da održavamo sklad u organizmu je da razmišljamo o njemu kao celini, da shvatimo da svaki sistem organa utiče na sledeći i da je neophodno donositi odluke koje su dobre za celo telo. Balansiranom ishranom koja se zasniva na voću, povrću, koštunjavim plodovima i žitaricama oplemenjujemo telo nutritijentima koji mu olakšavaju ovaj period adaptacije.
Mahunarke kao što je sočivo, pasulj, žitarice, ječam, ovas, pirinač, zatim semenke lana i susama sadrže veliku količinu fitoestrogena, jedinjenja u biljakama slične strukture kao estrogen koji ispunjavaju njegovu funkciju kada ih unesemo u organizam. Pojačanim unosom ovih namirnica za vreme menopauze, možemo kreirati prirodnu hormonsku terapiju koja telu prija, i neće rezultirati neprijatnim posledicama. Cigarete, alkohol, kafa i ljuta hrana svi sadrže supstance koji mogu biti okidači talasa vrućine, te se trudite da ih izbegavate.
Menopauza i Crvena Maka
Jedna od namirnica koja predstavlja spas organizmu za vreme menopauze jeste crvena maka. Ovo povrće, poreklom iz Perua, već hiljadama godina se koristi kao lek za ženske tegobe. Ono u sebi sadrži mnoštvo bioaktivnih jedinjenja koji su veoma važni za normalnu regulaciju hormonske aktivnosti. Za razliku od povrća sa fitoestrogenom, crvena maka ne oponaša funkciju estrogena u telu, već direktno promoviše proizvodnju sopstvenog estrogena i progesterona, dok smanjuje lučenje hormona stresa, kao što je kortizol.
Osim što ova pametna biljka, kako je u Peruu nazivaju zbog njene izražene sposobnosti adaptiranja na stanište, utiče na hormonalni balans u telu, ona na različite načine tretira simptome menopauze. Slično kao što ona prepoznaje izazove zemljišta u kom raste te prilagođava svoj rast uslovima, kada je unesemo maka prepoznaje individualne potrebe tela i prema njima reaguje.
Ovo je čini veoma posebnom biljkom jer ona neće proizvoditi nove probleme i intenzivirati simptome, već će oplemeniti telo na specifičan način na koji je to telu potrebno. Ona različitim aspektima svog sastava olakšava siptome depresije, nesanice, podiže nivoe energije u telu, promoviše libido i olakšava toplotne talase.
Ovaj drevni lek se danas najefektivnije konzumira sirov, u vidu praha, odnosno kapsula, a preporučena dnevna doza je 2 kapsule dnevno. Bioandina Crvena Maka kompleks sadrži vitamine B6 i B12 koji dodatno utiču na normalno funkcionisanje imunog i nervnog sistema, kao i kognitivnih funkcija.