Verovatno ste se kao roditelj do sada bezbroj puta zapitali da li je hrana koju vaše dete svakodnevno konzumira dovoljno dobra za njegovo zdravlje, da li mu pruža potrebnu energiju i daje optimalan unos hranjivih materija? I sigurno se pitate koliko je, u stvari, brza hrana, odnosno „junk food“, štetna i kako je eliminisati iz navika u ishrani?

Dobra strana ovih sumnji na koje možete svakako uticati jeste ta što zdrave navike kada je hrana u pitanju potiču iz kuće, iz svakodnevnog vaspitanja. Sigurno ste mnogo puta čuli da ne možete da očekujete da vaše dete jede jabuku, tikvice, brokoli ili paradajz, ako ih i vi sami ne jedete. Dete najbolje uči i usvaja kada posmatra, a roditelji kao najvažnije osobe u njegovom detinjstvu, definitivno su najbolji uzori. Ne morate biti Džejmi Oliver da biste zainteresovali dete za kuhinju svojim vratolomijama, eksperimentima i najrazličitijom vrstom hrane. Dovoljno je da sledite njegove savete, kao i većine nutricionista, i trudite se da svaki dan detetu pružite svež, topao obrok, sa voćem, povrćem, žitaricama i mesom.

Sigurno ste čuli za popularnu Džejmijevu „Revoluciju u ishrani“ koja za cilj ima da iskoreni nezdrave navike u ishrani. Ovaj simpatični britanski kuvar na veoma zabavan i entuzijastički način propagira ispravan način ishrane, koji smatra ključnim za kvalitetan život, ne samo vaš, nego i vaše dece. Možete se ugledati na njegov koncept brzog pripremanja hrane – za pola sata ili čak 15 minuta. Ovo je posebno korisno i praktično u današnje vreme kada roditelji nemaju baš previše vremena za svakodnevne kućne aktivnosti sa decom. Na ovaj način možete uključiti svoje najlmlađe u proces pripreme i spremanja. Njima će to biti izuzetno zabavno, a vi ćete zadobiti male pomoćnike sa kojima će sve biti lakše i inspirativnije.

Kako da na najlakši način učinite da vaše dete stekne pravi odnos prema kuvanju i zdravoj hrani?

• Vodite ga sa sobom u prodavnice zdrave hrane, na organske pijace, domaće farme, u voćnjake, da bi ono na pravi način steklo jasnu sliku o zdravoj hrani – gde nastaje, kako izgleda, na šta treba obratiti pažnju prilikom izbora, i sl.
• Potrudite se da svaki dan pružite optimalan i izbalansiran obrok svom detetu, koji će sadržati žitarice, povrće, voće, meso. Optimalan unos minerala, vitamina, antioksidanasa učiniće mnogo za zdravlje vaših najmlađih. A činjenica je da je sveža i tek spremljena hrana i najukusnija, pa će mališani teško moći da joj odole.
• Ako vaše dete naprosto ludi za grickalicama i nezdravim slatkišima, pokušajte da ih zamenite zdravijim varijantama. Uvek možete kod kuće napraviti brz slatkiš od domaćih jaja, smeđeg šećera ili neke zamene za šećer, poput sirupa od agave (potrudite se da bude organski) ili meda, a umesto običnog belog brašna, opredelite se za speltino, pirinčano, raženo ili neko drugo integralno. Tako će domaći kolač biti i uksniji i zdraviji. A ako je čokolada omiljena poslastica vaših klinaca, postoje organske mlečne i crne čokolade, sa znatno smanjenim udelom šećera i mleka, koje su zbog višeg procenta kakaoa u sebi odličan izvor antioksidanasa.
• Gazirane sokove je najbolje da izbacite i ukažete detetu na njihovu štetnost po zdravlje. Uvek mu radije predložite sveže ceđen sok od domaćeg voća ili kupite u radnji organske napitke, koji su u sebi sačuvali sve bitne vitamine i minerale. Naravno, voda je uvek najbolji i nezamenjivi izbor kada je unos tečnosti u pitanju.
• S vremena na vreme skrenite detetu pažnju zašto je važno da jede raznoliku i zdravu hranu, bez previše šećera i masti. Skorašnja istraživanja pokazuju da je gojaznost kod osnovaca u poslednje tri decenije povećana sa 6 na čak 20,6 odsto. Takođe, postoji sumnja da brza hrana kod dece izaziva astmu, rinokonjuktivitis i ekcem. Ukažite vašem detetu na problem potencijalnog karijesa do kog može da dođe, zbog čega će morati da ide kod zubara češće nego što bi trebalo, a te posete će biti verovatno i bolne. Zatim, objasnite mu da unos praznih kalorija dovodi do gojaznosti, kao i oboljenja poput dijabetesa, povišenog krvnog pritiska. Razgovarajte sa njim o pravilnom kombinovanju fizičke aktivnosti i izbalansiranih namirnica i pustite ga neka vas pita sve što ga zanima.

Šta ako dete jede nešto nezdravo kada nije sa mnom?

Naravno, nikada u potpunosti ne možete znati šta vaše dete jede kada je napolju sa prijateljima, na rođendanu ili negde dalje od vas, gde nemate uvid ni kontrolu nad njegovim obrocima. Apsolutnu kontrolu, pak, nad tim niti možete da imate, niti je to neophodno. Ali opet se vraćamo na prethodnu priču o tome da, ako ste u njegovom najranijem periodu uticali da na zdravu i raznovrsnu hranu gleda kao poželjnu, ne morate mnogo strahovati.

Dete kao dete će sigurno poželeti da proba i nešto novo, drugačije, pa i nezdravo, da tako kažemo. Konzumiranje ovakve hrane, što su najčeće grickalice ili gazirani napici, neće mu dati ništa posebno hranjivo, ali ga neće ni „ubiti,“ iskreno. Što više branite nešto, ono će želeti baš to „zabranjeno voće“ da proba. Pravi lek, kao i u svim ostalim životnim situacijama i problemima, jeste topao i ljudski razgovor. Mnogo pričajte, savetujte, budite iskreni, uporni i dobronamerni kada su zdrave navike u ishrani tema. Iako vam to možda na prvi pogled i neće delovati baš kao najsjajniji metod, dete sve to negde upija i pamti, dosta toga i nesvesno. Vremenom će, kroz život, vaše reči i saveti, postajati deo njega i njegovih zdravijih izbora i navika.

I naposletku, kada kuvate i spremate hranu, radite to sa mnogo ljubavi i predanosti. Jer jedino ćete putem ove lakoće u kuhinji, kod dece probuditi istinski nagon i želju da se i oni okušaju u ovome.

Baš kao što je i Harijet van Horn svojevremeno izjavila:

Kuvanje je kao ljubav. Ili se predajte ili ne ulazite u to.